---

31/12/2005

Nezavisna Crna Gora ekonomski potpuno održiva

Crna Gora ima potpuno nezavisnu monetarnu politiku i sopstveni bankarski sistem. U državnoj zajednici već postoje dva monetarna sistema, kao u dvije nezavisne države, zaokružen je i nezavistan carinski sistem, nezavisna poreska politika sa potpuno samostalnim budžetom. Crna Gora isključivo svojim sredstvima finansira obaveze prema međunarodnim povjeriocima. To znači da se svi javni rashodi finansiraju iz crnogorskog budžeta na bazi prihoda prikupljenih na teritoriji Crne Gore. To takođe znači da je Crna Gora u ekonomskom smislu već sada potpuno nezavisna, jer postoje izgrađene institucije i ekonomija funkcioniše na globalnom tržištu, kaže Ljubiša Krgović, predsjednik Savjeta Centralne banke Crne Gore. Crnogorska preduzeća koja nastupaju na srpskom tržištu suočavaju se sa konkurencijom tamošnjih preduzeća, kao i stranih koja posluju na tom tržištu. Iz svega je nedvosmislen zaključak da eventualno proglašenje nezavisnosti neće imati neke značajnije reperkusije na crnogorsku ekonomiju. To uostalom potvrđuje i nedavno poboljšanje kreditnog rejtinga Crne Gore.

Sa povratkom, početkom prošlog vijeka izgubljene monetarne suverenosti (ograničenog tipa) Crne Gore, 2. novembra 1999. godine, kontinuirano se poboljšavaju najvažniji makroekonomski indikatori, poput: stope inflacije, štednje, depozita, kredita, budžetskog deficita, stopa rasta BDP i dr. Ovo nesumnjivo potvrđuje hipotezu da je odluka o preuzimanju monetarne suverenosti bila prava odluka. Međutim, nije cilj Crne Gore da monetarnu suverenost ima na neograničen vremenski period. Dugoročni cilj Crne Gore je članstvo u Evropskoj uniji i Evropskoj monetarnoj uniji. Unutar Evropske monetarne unije, sve zemlje članice odriču se značajnog dijela monetarne suverenosti prenoseći je na Evropsku centralnu banku. Činjenica koja ohrabruje je ta da će Crna Gore već ove godine ispuniti skoro sve mastrihtske kriterijume za priključenje Evropskoj monetarnoj uniji. Razvoj događaja u proteklih pet godina demantovao je skeptike i potvrdio naša predviđanja u ovom segmentu.

U zemljama koje koriste stranu valutu djelimično je ograničena monetarna suverenost, ali ona nije isključena, kazao je Krgović odgovarajući na podsjećanje da dio ekonomista smatra da je nemoguća suverenost sa tuđom valutom. U režimu eurizacije, Centralna banka nema na raspolaganju politiku ponude novca. Međutim, i u ovom režimu Centralna banka ima na raspolaganju druge instrumente koji odslikavaju monetarnu suverenost. Pomenuću samo neke od njih, kakvi su politika obavezne rezerve, krediti za likvidnost, politika diskontne stope, operacije na otvorenom tržištu, supervizija i regulacija bankarskog sistema. Takođe, posljednjih godina raste broj zemalja koje se opredjeljuju za ovaj režim. Bankarski sistem Crne Gore i po nivou razvijenosti i po stepenu sprovedenih reformi prednjači u crnogorskoj privredi. Slobodno mogu reći da na određeni način, on u velikoj mjeri pokreće razvitak privrede Crne Gore. Ali važi i obrnuta uslovljenost da uspješna privreda podstiče razvitak bankarskog sistema. Svi agregati povezani sa bankarskim sistemom imaju izuzetno visoke stope rasta. Tako je, na primjer, u poslednjih godinu dana potencijal banaka povećan za 39,9 odsto, odobreni krediti za 38,5 odsto, depoziti za 54,6 odsto, a štednja za čak 116,1 odsto. Ohrabrujuće djeluje i podatak da prosječan mjesečni rast bilansne sume banaka za deset mjeseci ove godine, iznosi 15,7 miliona eura. Svi posmatrani agregati imali su najviše vrijednosti od uvođenja eurizacije. Bankarski sistem, posmatran u cjelini, ima visok nivo likvidnosti. Tako na primjer, na kraju oktobra ove godine raspoloživa sredstva banaka za plaćanje iznose 178,7 miliona eura, a izvršena plaćanja iznose 25,2 miliona eura. Istovremeno je poboljšana ročna i sektorska struktura izvora i plasmana banaka. Ono što mene lično raduje je činjenica da je prosječna ponderisana kamatna stopa u opadanju i u odnosu na prethodnu godinu niža je za oko dva odsto. Naravno, kamatne stope su trenutno više nego što bismo željeli, ali u 2006. godini očekujemo nastavak opadajućeg trenda kamatnih stopa, ističe Krgović.

Privatizacija u bankarskom sektoru tekla je najbrže, tako da danas državno učešće u bankarskom sektoru iznosi svega 13,8 odsto. Do kraja naredne godine možemo očekivati završetak procesa privatizacije u sektoru bankarstva, za koji strani investitori imaju izuzetno visok nivo interesovanja. Nakon privatizacije Podgoričke banke, počinje da radi i Hipo Alpe Adrija sa vrlo ambicioznim planom razvoja i našom dozvolom, kaže predsjednik Savjeta Centralne banke Crne Gore Ljubiša Krgović.

Javnu potrošnju moramo smanjivati

U uslovima eurizacije, "zdrava" fiskalna politika od ključnog je značaja za održivost sistema. Pohvalno je što se nivo budžetskog deficita kreće oko dva odsto, što je ispod maksimuma dozvoljenog mastrihtskim kriterijumom i da postoji tendencija njegovog opadanja. Činjenica je, međutim, da je javna potrošnja u odnosu na nivo razvijenosti privrede previsoka i da je treba postepeno smanjivati. Previsoka javna potrošnja znači preveliko poresko zahvatanje od privrede i građana, što svakako utiče na smanjenje njene konkurentnosti. Ukoliko pogledamo strukturu javne potrošnje, primijetićemo da njen nivo nije lako sniziti, jer je veliki broj rashoda fiksnog karaktera, kao što su obaveze po spoljnjem dugu i obaveze za staru deviznu štednju. Dok je za neke oblasti, poput zdravstva i obrazovanja, i postojeće izdvajanje - nedovoljno. U suštini, oni javni rashodi koji se mogu i moraju smanjivati odnose se na prevelik broj zaposlenih u javnom sektoru i raznim državnim agencijama. Iako je mjera smanjivanja zaposlenih bolna, ona će u godinama koje predstoje biti nužna.

Poboljšanje platnog bilansa za najkasnije pet godina

Spoljnotrgovinski deficit i niska konkurentnost su povezani problemi. U strukturi platnog bilansa deficit postoji samo u robnom bilansu, a u svim ostalim podbilansima imamo suficit. Međutim, suficit ostalih podbilansa platnog bilansa nije dovoljan da kompenzuje visok nivo deficita robnog bilansa. To znači da je u toku specijalizacija Crne Gore na principu komparativnih prednosti. Jasno je da Crna Gora ima komparativne prednosti u uslužnom sektoru, dok je stepen konkurentnosti u industrijskoj proizvodnji nizak. Sa završetkom procesa privatizacije i prestrukturiranja crnogorske privrede, nekonkurentna preduzeća će kroz privatizaciju dobiti nove vlasnike koji će podići njihov stepen konkurentnosti ili će biti osuđena na bankrotstvo. To znači da je u srednjoročnom periodu od tri do pet godina moguće očekivati poboljšanja u platnom bilansu i podizanje nivoa konkurentnosti. Takođe, treba imati u vidu činjenicu da je deficit vjerovatno nešto niži nego što je statistički registrovan. U platnom bilansu su potcijenjeni prihodi ostvareni u turizmu, jer se značajan dio ovih prihoda ostvaruje u "sivoj zoni", što naravno otežava njihovu pravu evidenciju. Takođe su potcijenjeni i transferi, budući da veliki dio njih još dolazi u gotovinskom obliku i nije registrovan prilikom ulaska u Crnu Goru. Vjerovatno su djelimično potcijenjene i transakcije koje se obavljaju u gotovini sa Srbijom i Kosovom.

Novčana masa stalno raste

Prilikom računanja novčane mase, sa problemom procjene gotovine u opticaju suočavaju se sve zemlje koje ne koriste sopstvenu valutu, poput EU ili zemalja koje imaju konvertibilnu valutu koja se koristi u velikom broju drugih zemalja, na primjer SAD. U Crnoj Gori smo za rješenje ovog problema angažovali i strane eksperte, koji su izveli zaključak da novčanu masu u Crnoj Gori nije moguće precizno procjeniti. Sve ostale komponente novčane mase su poznate i vrlo se precizno prate. Zaključak koji proizilazi iz monetarne statistike, uz ovo već pomenuto ograničenje, je da je novčana masa u konstantnom porastu. Tako je, na primjer, najširi novčani agregat M1 na kraju 2003. godine iznosio 386 miliona eura, a u oktobru 2005. godine 539 miliona eura.

Dogodine inflacija dva odsto

Ove godine smo ostvarili dugoročni cilj - stopu inflacija koja odgovara mastrihtskim kriterijumima. Najvjerovatnije će (prema mastrihtskim kriterijumima) maksimalna dozvoljena ovogodišnja stopa inflacije iznositi oko 2,6 odsto. Moje očekivanje je da će u 2006. godini stopa inflacije iznositi oko dva odsto. Dalje značajnije obaranje inflacije moglo bi da bude kontraproduktivno. Danas ne postoji nijedan ozbiljniji ekonomista niti ijedna centralna banka koja priželjkuje nultu stopu inflacije (ne računajući zemlje koje se suočavaju sa deflacijom). U ekonomskoj teoriji i praksi ne postoji konsenzus o tome kolika je optimalna stopa inflacije, ali najveći broj ekonomista će vam sugerisati da je poželjna stopa inflacije između jedan odsto i tri odsto. Tako je, recimo, cilj Evropske centralne banke stopa inflacije od oko dva odsto. Deflacija, takođe, nije poželjno stanje, jer ona destimuliše štednju i depozite, otežava poslovanje bankarskog sistema, smanjuje nivo agregatne tražnje i vodi recesionim pritiscima. Prema mastrihtskim kriterijumima maksimalno dozvoljena stopa inflacije je 1,5 odsto, plus prosječna stopa inflacije u tri zemlje sa najnižom stopom inflacije. S tim što se u zemlje sa najnižom stopom inflacije ne računaju one članice Evropske monetarne unije koje bi eventualno imale negativnu stopu inflacije, jer se to ne smatra pozitivnim ostvarenjem.