---

04/01/2005

1. Da li su tačne ocjene da je odliv novca iz Crne Gore visok i to predstavlja realnu opasnost? 

Priliv i odliv novca se stalno dešava. Mi smo skloni da javno procjenjujemo opasnosti od odliva, a ne pominjemo prilive. Po pravilu su to kretanja sezonskog karaktera. Platni bilans se mora uravnotežiti. Ne možete potrošiti više nego što imate jer mi ne možemo štampati novac. Mi u zadnjih nekoliko godina imamo konstantan rast novčane mase i depozita banaka. To samo po sebi znači priliv novca u bankarske tokove. Stabilnost i rast makro makroekonomskih parametara su znak da ne bi trebalo da ovaj problem predstavlja realnu opasnost za Crnu Goru u narednom periodu. Opšta likvidnost biće bitno popravljena najavljenim privatizacijama ako budemo pametno upravljali efektima tih privatizacija i u Zakonu o tekućim i kapitalnim transakcijama predvidimo vremensku dimenziju pravih rješenja za Crnu Goru. 

2. Koji nivo kamata u crnogorskim bankama očekujete u ovo vrijeme naredne godine i šta konkretno znači suzbijanje stihijskog formiranja kamatnih stopa što je najavila Centralna banka?

Teško je predviđati egzaktno ekonomske parametre na koje nemate direktan uticaj. U svakom slučaju evidentna je tendencija pada prosječnih kamatnih stopa u Crnoj Gori u zadnjih nekoliko godina. Očekujem dalji pad kamatnih stopa kao nastavak tendencije iz prethodnog perioda. Privatizacija Podgoričke banke i prodaja preostalih državnih akcija u bankarskom sektoru bi trebali da doprinesu tome. Bolje upravljanje likvidnošću Budžeta, koje je u prethodnom periodu bitno poboljšano, takođe je faktor smanjenja kamatnih stopa jer se radi obezbjeđenja likvidnosti državnih finansija ranije efektivno plaćalo 40%, a sada 10% na godišnjem nivou. Tu su banke nalazile bolje izvore za zaradu  i zapostavljale redovnu kreditnu aktivnost prema privredi. Dobra saradnja Centralne banke Crne Gore i Ministarstva finansija na ovom području je preduslov za sve ovo i mi to možemo da ostvarimo.

Solidan kreditni rejting bi trebao da doprinese nižim kamatama na dugoročne komercijalne plasmane u Crnoj Gori. Uključenje Fonda za zaštitu depozita (u skladu sa zakonskim ovlašćenjima) na ovo tržište je faktor koji će sigurno voditi u ovom pravcu.

To su između ostalog faktori koji doprinose padu prosječnih kamatnih stopa. Moramo da budemo svjesni činjenice da je dovođenje kamatnih stopa u mastrihtske kriterijume naša obaveza, ako želimo da se pridružimo Evropskoj uniji.

3. Privatizacija Podgoričke banke koliko će promijeniti sliku u ovoj oblasti?

 Privatizacija banaka, ukoliko se kroz nju dobija kvalitetan partner sa iskustvom modernog bankarskog poslovanja,donosi brojne prednosti za sistem.

Poboljšava se kvalitet korporativnog upravljanja, šire se izvori sredstava za banku, upravljanje rizicima je bolje, razvija se zdrava konkurencija, širi spektar bankarskih proizvoda, jačaju veze sa drugim finansijskim sistemima i sl. Ovakva pozitivna iskustva već imamo kroz privatizaciju Montenegrobanke. U još većoj mjeri očekujemo ih sa privatizacijom Podgoričke banke.

Ponavljam, pod uslovom da se dobije renomirani strateški partner, Centralna banka obećava da će se za to postarati u mjeri svojih ovlašćenja i uticaja.

4. Po mnogim najavama kraj naredne godine neće dočekati sve banke?

 Kraj godine će izvjesno dočekati sve postojeće banke. U Novoj godini ćemo ispitati da li sve banke ispunjavaju visinu kapitala propisanu Zakonom i da li svojim rizičnim profilom ulivaju sigurnost. Naša obaveza jeste, u cilju zaštite deponenata, da efikasno djelujemo prema nesolidnim bankama. Tu obavezu smo do sada ispunjavali, ponekad i u većoj mjeri no što se moglo očekivati imajući u vidu okolnosti u kojima smo radili. U Novoj godini nećemo mijenjati pravac djelovanja po ovom pitanju.

Stoga svim bankama želimo da opstanu i da se razvijaju u 2005. na osnovama sigurnosti i stabilnosti. Ukoliko ne bude tako u našem fokusu će, kao i do sada, biti sigurnost i stabilnost sistema kao cjeline.

Ko će opstati ne zavisi od CBCG već od banaka. Mi možemo samo da pomognemo upućujući na pravi put one koji zalutaju.

5. Da li ima izgleda za formiranje konzorcijuma?

Za finansiranje pojedinih projekata već imamo konzorcijume banaka. Ako ste mislili da pitate da li će biti pripajanja i spajanja banaka onda je odgovor takodje pozitivan. U tom pravcu imamo najave koje nijesu formalizovane. Pripajanja i spajanja banaka imaju smisla ukoliko donose novi kvalitet za sistema u cjelini u smislu sigurnosti i stabilnosti. Ako kroz ove procese dobijamo jedan veći problem, umjesto više manjih, onda to nije dobro. U svakom slučaju oni koji ulaze u procese statusnih promjena, treba da dokazuju njihovu probitačnost, a na CBCG je da ocijeni šta sistem dobija, a šta gubi, te koje ima veću specifičnu težinu.

6. Kako će se na bankarstvo odraziti uvođenje elektronskog sistema?

 To je novi proizvod koji treba da privuče nove klijente, a time i donese novi potencijal za banke. Ovakvi novi proizvodi donose i nove operativne rizike. Zato ovim donosimo novu regulativu za uspješnije upravljanje ovom vrstom rizika od strane banaka. Ukoliko se rizicima kvalitetno upravlja E-banking može donijeti samo dobro.  

7. Na koji nivo je u narednoj godini moguće smanjiti spoljno trgovinski deficit?

Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita zavisi od više faktora, npr. od rasta domaće proizvodnje za kompenzaciju uvoza i za izvoz, što nužno uslovljava i rast uvoza sirovima jer Crna Gora najveći dio sirovina ne proizvodi sama. U kojoj mjeri će crnogorski izvoz rasti zavisi od ispunjavanja međunarodnih standarda kvaliteta. Takođe, kretanje spoljnotrgovinskog deficita zavisi i od odnosa eura i dolara na deviznom tržištu. Međutim, treba imati u vidu da se spoljnotrgovinski robni deficit kompenzuje rastom suficita u bilansu usluga. Stoga se spoljnotrgovinski deficit roba i usluga treba posmatrati jedinstveno. S obzirom da je ovaj deficit u periodu 2003/2002 smanjen za oko 9%, može se očekivati njegovo dalje smanjenje u narednoj godini za 5-7%.  

8. Neki ekonomisti smatraju da je euro u opasnosti u Crnoj Gori?

Mi moramo sprovoditi ekonomsku, a prije svega budžetsku fiskalnu politiku u skladu sa postojećim valutnim aranžmanom - eurom -  valutnom supstitucijom – eurizacijom. Fiskalna disciplina i finansijska stabilnost su osnove toga. Moramo biti svjesni činjenice da drugačija orijentacija može odvesti samo u haos i neizvjesnost i neko drugo vrijeme koje bi svi željeli da zaboravimo. To nije lako, ali sam ubijeđen da smo na kraju toga teškog vremena. Preživjeli smo u proteklih 15 godina na račun onoga što su stvorile prethodne generacije. Sada mi moramo stvarati za buduće. To je bolno i nije lako ali je jedini način za ostvarivanje ekonomskog prosperiteta  

9. Platni promet  sa Srbijom da li će biti riješenu narednoj godini?

Platni promet sa Srbijom je vrlo važan problem za Crnu Goru, s obzirom na značaj Srbije za Crnu Goru u ekonomskom smislu i faktor podizanja troškova poslovanja naših kompanija, pa je shodno tome, imajući u vidu obrnutu proporcionalnost, nerješavanje ovog problema i jedan vid pritisaka određenih struktura iz Srbije na Crnu Goru. Sastavni dio Beogradskog sporazuma je i slobodan protok kapitala između Srbije i Crne Gore za šta je slobodan platni promet elementarni preduslov. Ne mogu se od Crne Gore tražiti ustupci u političkom smislu npr. neposredni izbori, a prenebreći realizacija Beogradskog sporazuma u ovom segmentu ili u segmentu podjele zajedničke aktive jer smo pasivu podijelili i uredno se od strane Crne Gore izmiruju sve međunarodne finansijske obaveze.  

10. Crna Gora se ne može pohvaliti sa dobrim parametrima koji su neophodni za planiranje ekonomske politike i kada ćemo ih konačno imati.

Mi smo u zadnjih nekoliko godina dosta uradili na poboljšanju evidencije i statistike, posebno u monetarnom dijelu, kao alatu za sprovođenje odgovarajuće ekonomske politike. U Centralnoj banci Crne Gore radimo na unapređenju makroekonomskog matematičkog modela crnogorske ekonomije. To je dugoročan proces i zavisi od toga kako ćemo obezbijediti inpute da hranimo taj model koji će nam pomoći u donošenju važnih ekonomskih odluka.