Autorski tekst guvernera CBCG dr Radoja Žugića za „Pobjedu“
02/11/2020
Pandemija istakla značaj i ulogu štednje
Tekuću godinu obilježila je pandemija koronavirusa na globalnom nivou. Osim ljudskih žrtava i velikih problema u zdravstvenim sistemima, širenje virusa je uzrokovalo i brojne ekonomske i sociološke probleme u gotovo svim zemljama svijeta. Tzv. lockdown i poslovanje u ograničenim okolnostima uslovili su pad ekonomske aktivnosti i rast stope nezaposlenosti, što je stvorilo ogroman pritisak na vlade širom svijeta i, istovremeno, naglasilo važnost upravljanja finansijama u vremenu krize. Još jednom je potvrđeno da je racionalno budžetiranje ključno za preživljavanje finansijske krize, kako na nivou javnih i korporativnih, tako i na nivou ličnih, odnosno porodičnih finansija.
Da bi pojedinac mogao racionalno da planira svoj bužet, neophodno je da bude finansijski pismen, tj. da raspolaže znanjima o štednji, investiranju i načinu na koji funkcionišu ekonomija i finansijska tržišta. Istraživanja su utvrdila da postoji snažna korelacija između nivoa finansijske pismenosti i sposobnosti pojedinaca da donose adekvatne finansijske odluke na osnovu raspoloživih informacija. Kako ćemo se nositi sa finansijskim pritiscima kao pojedinci, zavisi od toga koliko dobro razumijemo dinamiku akumulacije duga, diverzifikaciju rizika, ali i druge finansijske koncepte. Iako na teži način, pandemija je ukazala na važnost smanjenja troškova i uštede za budućnost. Dodatno je pojačana svijest građana o važnosti štednje i formiranja sigurnog fonda za nepredviđene situacije. Štednja i ulaganje su dva koncepta kojima programi finansijske edukacije posvećuju veliku pažnju. Dugoročno gledano, važnije je koliko osoba uštedi nego koliko zarađuje. Isto tako, ulaganje može osigurati finansijski bezbrižnu budućnost, ali to treba činiti pametno, uz odgovarajuće istraživanje. Dakle, redovna štednja i mudre investicije su način da se ostane van finansijskog uticaja tokom vanrednih situacija.
Iako je finansijska pismenost uvijek važna, njen značaj je posebno naglašen tokom perioda ekonomskih previranja i neizvjesnosti, poput ove koju nam je donio koronavirus. Korisno je poznavati vještine preživljavanja u normalnim okolnostima, ali su nam one mnogo dragocjenije kada se nađemo u situaciji hitnog slučaja. Tako je i sa finansijskim znanjem – ono najviše znači tokom finansijske krize, a onaj koji ga posjeduje ima značajno veću šansu da krizu prebrodi brže i lakše. Finansijski edukovan pojedinac donosi odgovorne odluke, što, u prvom redu, omogućava postizanje njegove lične koristi, ali posljedično, dovodi i do uspostavljanja efikasnih, stabilnih i zdravih finansijskih tržišta, te, u krajnjem, doprinosi finansijskoj stabilnosti ukupnog sistema.
Zbog značaja koji ima za finansijski sektor i društvo u cjelini, kao i zbog činjenice da finansijska pismenost u Crnoj Gori nije na zadovoljavajućem nivou, Centralna banke Crne Gore je finansijsku edukaciju postavila kao jedan od svojih prioriteta. Uspostavili smo saradnju sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja je pozicionirana kao najistaknutiji zagovarač finansijske pismenosti. Na inicijativu CBCG, a u cilju sistemskog pristupa pitanju finansijskog opismenjavanja crnogorske populacije, u februaru ove godine, formiran je Nacionalni komitet za razvoj finansijske edukacije, koji ima mandat da utvrdi predlog nacionalnog programa razvoja finansijske edukacije. Nakon toga, pristupiće se implementaciji programa, što će, očekujemo, doprinijeti podizanju nivoa finansijske pismenosti u Crnoj Gori. Planirano je da se posebna pažnja posveti finansijskoj edukaciji najmlađih. Na ovaj način se razvija dugoročna finansijska pismenost među građanima i sprečava njihova socijalna i ekonomska isključenost. Ovo će, nesumnjivo, imati pozitivan uticaj i na ekonomski oporavak u godinama koje slijede.
Situacija izazvana pandemijom koronavirusa uticala je na promjenu ponašanja klijenata, u smislu njihove veće zainteresovanosti za nove bankarske usluge omogućene razvojem savremene tehnologije, a koje im, u uslovima povećanog zdravstvenog rizika, osiguravaju veću bezbjednost. Tako je u Crnoj Gori, broj novih korisnika mobilnog plaćanja porastao za 25%, a broj korisnika internet plaćanja za 6%, na kraju trećeg kvartala u odnosu na kraj prvog kvartala 2020. godine. U istom periodu, povećan je broj platnih transakcija – mobilnog plaćanja za 39%, dok je broj platnih transakcija – internet plaćanja veći za 17%. U ovom kontekstu, kriza se može posmatrati i kao prilika za učenje i prilagođavanje najnovijim tehnološkim trendovima.
Na osnovu navedenog, zaključak se nameće sam po sebi. Ne možemo predvidjeti krize, niti uticati na globalne svjetske trendove. Ono što možemo jeste da unapređujemo svoja znanja i usvajamo finansijske navike, što će nam pomoći da se suočimo sa izazovima globalne ekonomije, da pratimo i prilagođavamo se savremenim trendovima, kako bi opstali u uslovima intenzivnih promjena i ekonomske nestabilnosti.